Dnevnik zahvalnosti: kako se vodi i čemu služi

Dnevnik zahvalnosti je obična sveska u koju redovno zapisujete ono što je u vašem danu bilo dobro. Zvuči previše jednostavno da bi bilo vredno truda, a mnogi od te navike odustanu posle nedelju dana jer im se čini da stalno pišu isto. Ipak, kada se vodi na pravi način, ovakav dnevnik je koristan alat za usmeravanje pažnje. U nastavku je objašnjeno čemu služi, kako da počnete i kako da izbegnete najčešće zamke.

Čemu ovakav dnevnik zapravo služi

Pažnja se sama od sebe lepi za ono što ne valja: neodgovorenu poruku, grubu reč, račun koji stiže. To je korisno kada treba rešiti problem, ali na kraju dana ostavlja utisak da je sve bilo naporno, iako se dogodilo i mnogo običnih, prijatnih stvari. Dnevnik zahvalnosti ne služi da probleme sakrije, već da slika dana bude potpunija.

Pisanje ima i drugu korist. Kada znate da ćete uveče nešto zabeležiti, preko dana počinjete da primećujete sitnice koje biste inače preskočili: vozača koji vas je sačekao, miris hleba iz pekare, kolegu koji je bez pitanja preuzeo telefon dok ste bili zauzeti. Vremenom i sveska postaje dragocena – kada je prelistate posle nekoliko meseci, vidite koliko je dobrog bilo i u periodima koje pamtite kao teške.

Šta vam je potrebno za početak

Treba vam vrlo malo, i baš zato vredi unapred odlučiti tri stvari:

• Gde pišete. Mala sveska i olovka koje stoje na istom mestu, na primer na noćnom ormariću. Papir ima prednost jer na njemu nema obaveštenja koja odvlače pažnju.
• Kada pišete. Vežite pisanje za nešto što već radite svake večeri: posle pranja zuba ili kada navijete budilnik.
• Koliko pišete. Tri stavke, po jedna do dve rečenice. Pet minuta je sasvim dovoljno.

Ne morate pisati svakog dana. Nekim ljudima više odgovara dva ili tri puta nedeljno, jer tada imaju više toga da izaberu i pisanje im ne postaje rutina bez sadržaja. Probajte oba ritma i zadržite onaj koji vam ne pada teško.

Kako da zapis ne bude prazan

Najčešća greška su opšte rečenice: „zahvalan sam za porodicu, zdravlje i posao“. One su tačne, ali ih posle trećeg dana pišete bez ikakvog osećaja. Zapis oživi kada je konkretan i kada sadrži razlog.

Umesto „zahvalna sam za sestru“ napišite: „Sestra me je pozvala u pauzi samo da pita kako je prošao razgovor za posao. Bilo mi je drago što je zapamtila datum“. Dobra provera je pitanje: da li bi ovu rečenicu mogao da napiše bilo ko, bilo kog dana? Ako bi, dodajte detalj – ko, gde, šta je tačno rečeno ili urađeno.

Kada vam ponestane ideja, poslužite se nekim od ovih pitanja:

• Ko mi je danas nešto olakšao, makar i nesvesno?
• Šta je danas prošlo bolje nego što sam očekivao?
• U čemu sam uživao čulima – ukus, zvuk, toplota, pogled?
• Šta imam danas, a pre pet godina sam samo priželjkivao?
• Koju sam sitnicu sam uradio dobro?

Kada je dan bio loš

Ima dana kada vam ništa ne pada na pamet ili vam se sama ideja zahvalnosti čini neumesnom. Tada ne morate da glumite. Dnevnik nije mesto za ulepšavanje, i ako ste tužni ili ljuti, to je u redu i slobodno to napišite. Posle toga potražite nešto sasvim malo i neutralno: topao tuš, čist krevet, činjenicu da je dan gotov. Ako ni to ne ide, preskočite veče bez prebacivanja sebi.

Važno je i šta ovaj dnevnik nije. Nije zamena za rešavanje stvarnih problema, niti razlog da prećutite ono što vas u nekom odnosu ili na poslu povređuje. Možete biti zahvalni za dobrog šefa i istovremeno tražiti povišicu. Ako tuga, bezvoljnost ili zabrinutost traju nedeljama i ometaju vam svakodnevni život, obratite se lekaru ili psihologu – sveska tu može biti samo dodatak, ne i rešenje.

Kako da navika potraje

Posle prve dve nedelje pisanje obično postane mehaničko. Tada pomaže mala promena. Jedne večeri pišite samo o jednoj osobi i svemu što je za vas uradila. Druge opišite jedan događaj detaljno, u desetak rečenica, umesto tri kratke stavke. Treće izaberite nešto što uzimate zdravo za gotovo, poput tople vode ili toga što umete da čitate, i zamislite dan bez toga.

Jednom mesečno pročitajte stare zapise. Primetićete da se neka imena i neke situacije stalno ponavljaju, što je korisna informacija o tome šta vam zaista prija i sa kim vredi provoditi više vremena. Povremeno ono što ste zapisali i izgovorite: poruka „hvala ti za juče, mnogo mi je značilo“ obraduje drugu osobu, a vama zahvalnost iz sveske pretvara u nešto stvarno.

Zaključak

Dnevnik zahvalnosti je mala, tiha navika: tri konkretne rečenice nekoliko večeri nedeljno. Neće ukloniti brige, ali će vam pomoći da pored njih vidite i ono dobro što se već dešava. Počnite večeras, sa jednom stavkom i jednim razlogom, i posle mesec dana sami procenite da li vam prija.