Kako se smiriti kada vas preplavi stres

Stres ume da naiđe naglo: pred važan razgovor, posle neprijatne poruke, usred gužve kada sve treba završiti odjednom. Srce brže kuca, disanje postane plitko, misli se sudaraju i teško je odlučiti šta prvo uraditi. U takvim trenucima ne pomažu dugi saveti, već nekoliko jednostavnih postupaka koje možete primeniti tu gde jeste. Evo redosleda koji vredi isprobati – prvo telo, zatim pažnja, pa tek onda odluke.

Zastanite pre nego što bilo šta uradite

Kada vas preplavi napetost, prvi poriv je da odmah reagujete: da odgovorite na poruku, podignete glas ili sve ostavite. Odluke donete u tom stanju često kasnije ispravljamo. Zato je prvi korak najmanji mogući – stanite na minut. Spustite ono što držite u rukama, oslonite stopala na pod i recite sebi šta se događa: „Sada sam pod stresom.“

To imenovanje nije sitnica. Dok ste u vrtlogu, čini se da je problem ceo svet. Kada ga nazovete, postaje jedna stvar koja vam se trenutno dešava i koja će proći. Ako možete, sklonite se nakratko – u drugu prostoriju, na hodnik, na terasu.

Usporite disanje

Disanje je telesna reakcija na stres kojom najlakše možete svesno da upravljate, pa je od njega dobro početi. Sporiji i duži izdah mnogima pomaže da se telo postepeno umiri.

1. Sedite ili stanite uspravno i spustite ramena.
2. Udahnite polako na nos, brojeći u sebi do četiri.
3. Zadržite dah sekundu-dve, bez naprezanja.
4. Izdahnite na usta sporije nego što ste udahnuli, brojeći do šest.
5. Ponovite desetak puta, u ritmu koji vam prija.

Brojevi nisu strogo pravilo; važno je samo da izdah bude nešto duži od udaha i da ne forsirate. Ako vam se zavrti u glavi, vratite se uobičajenom disanju. Ovu vežbu niko neće ni primetiti, pa je možete raditi i na sastanku, u redu ili u prevozu.

Vratite pažnju na ono oko sebe

Pod stresom misli beže u ono što bi tek moglo da se desi. Čula vas vraćaju u sadašnji trenutak, u kome je najčešće sve podnošljivije nego u mašti. Osvrnite se i u sebi nabrojte pet stvari koje vidite, četiri koje možete da dodirnete, tri zvuka koja čujete, dva mirisa i jedan ukus.

Ako vam je to previše, dovoljna je i jedna stvar: pustite hladnu vodu preko zglobova i šaka, uzmite u ruke šolju toplog čaja i osetite njenu težinu i toplotu, ili polako opišite sebi predmet ispred sebe – boju, oblik, od čega je napravljen.

Pokrenite telo

Napetost se često oseća u mišićima – u vilici, ramenima, stomaku. Kretanje joj daje izlaz. Ako imate deset minuta, izađite i hodajte brzim korakom oko zgrade. Ako nemate, popnite se uz jedan sprat stepenica ili se dobro protegnite.

Može da pomogne i jednostavno stezanje i opuštanje: stisnite pesnice što jače možete, zadržite pet sekundi, pa naglo pustite. Isto uradite sa ramenima, podižući ih ka ušima i spuštajući ih. Razlika između napetog i opuštenog mišića podseti telo kako izgleda popuštanje.

Suzite vidik na sledeći korak

Tek kada se telo malo umiri, ima smisla vratiti se onome što vas je uznemirilo. Nemojte pokušavati da odjednom sagledate sve. Postavite sebi uže pitanje: šta je jedina stvar koju treba da uradim u narednih deset minuta? Ne „rešiti problem sa rokom“, već „pozvati šefa i pitati da li rok može da se pomeri do petka“. Jedan mali, jasan potez vraća osećaj da držite bar deo konca u rukama.

Zatim rasteretite ostatak dana. Pogledajte šta od planiranog može da sačeka do sutra, kome treba javiti da ćete zakasniti i postoji li neko ko može da preuzme deo posla. Kratka poruka „treba mi još sat vremena“ često skine veći teret nego što očekujemo. Važne odluke i ozbiljne razgovore, ako je ikako moguće, ostavite za trenutak kada budete mirniji.

Kada se talas povuče

Posle jakog stresa telo je umorno, čak i ako ste sve vreme sedeli. Dajte sebi nekoliko minuta pre nego što nastavite: popijte vodu, pojedite nešto ako ste preskočili obrok, razmenite par rečenica sa nekim kome verujete. Izgovoren naglas, problem često izgleda manji nego dok je bio samo u glavi.

Korisno je i da kasnije, na miru, pogledate unazad. Šta je pokrenulo stres? Da li se slična situacija ponavlja – uvek pred isti sastanak, uvek kada ste neispavani ili gladni? Takvi obrasci pokazuju šta biste mogli da promenite unapred, pa da sledeći talas bude slabiji.

Ovi postupci namenjeni su običnim, prolaznim stresnim trenucima. Ako je napetost česta, dugo traje ili vam ometa san, posao i odnose sa ljudima, razgovarajte sa lekarom ili psihologom.

Zaključak

Kada vas stres preplavi, ne morate odmah rešiti ono što ga je izazvalo. Dovoljno je da zastanete, usporite disanje, vratite pažnju na ono što je oko vas i pokrenete telo. Tek tada, mirnije glave, odlučite koji je sledeći mali korak. Vežbajte ove postupke i u mirnim trenucima – ono što je uvežbano, lakše se seti kada zatreba.