Kako izaći na kraj sa brigama koje se vrte u glavi

Neke brige dođu i prođu. Druge se vrte u krug: ista misao, ista pitanja, isti najgori ishod, i tako satima, najčešće uveče ili dok radite nešto što ne traži pažnju. Takvo premišljanje iscrpljuje, a retko dovede do rešenja. Brige se ne mogu ugasiti naredbom „ne misli na to“, ali se sa njima može postupati drugačije – tako da dobiju svoje mesto i svoje vreme, umesto da zauzmu ceo dan.

Izvadite brige iz glave na papir

Dok je u glavi, briga nema ni početak ni kraj. Zato je prvi korak da je zapišete, i to celom rečenicom. Ne „posao“, već „bojim se da neću završiti projekat do kraja meseca i da će šef biti nezadovoljan“. Pišite redom sve što vam pada na pamet, bez ulepšavanja i bez redosleda.

Na papiru se obično pokaže da briga ima manje nego što se činilo – tri ili četiri koje se ponavljaju u različitim oblicima. Uz to, ono što je zapisano ne morate više da držite u glavi, pa popusti i potreba da stalno proveravate da li ste nešto zaboravili.

Odvojite ono što se rešava od onoga što se ne rešava

Za svaku zapisanu brigu postavite jedno pitanje: mogu li u vezi sa ovim nešto da uradim u narednih nekoliko dana?

• Ako možete, to više nije briga nego zadatak. Napišite prvi konkretan korak i kada ćete ga uraditi: „sutra u deset zovem banku da pitam za uslove“. Jedan obavljen poziv vredi više od deset večeri razmišljanja o njemu.
• Ako ne možete, jer ishod zavisi od drugih ili je reč o nečemu što će se tek možda desiti, zapišite upravo to: „na ovo sada ne mogu da utičem“. Takva briga ne traži rešenje, već drugačiji odnos, o čemu govore naredni odeljci.

Čuvajte se zamke u kojoj premišljanje liči na rešavanje. Ako ste o nečemu razmišljali pola sata, a niste došli ni do jedne odluke ni do sledećeg koraka, to nije bilo planiranje, već vrtenje u krug.

Odredite brigama vreme u danu

Neobičan, ali mnogima koristan postupak jeste da brigama zakažete termin. Izaberite petnaest do dvadeset minuta dnevno, uvek u isto vreme i na istom mestu – recimo u šest popodne za kuhinjskim stolom, a nikako u krevetu ili neposredno pred spavanje.

Kada se briga javi u neko drugo doba, kratko je zabeležite i recite sebi: „O ovome ću misliti u šest.“ U zakazano vreme sedite sa spiskom i brinite namerno: prođite stavku po stavku i za svaku odlučite da li postoji korak koji možete preduzeti. Kada vreme istekne, ustanite i pređite na nešto drugo. Često se desi da ono što je ujutru izgledalo strašno do večeri izgubi oštrinu.

Proverite misao pre nego što joj poverujete

Zabrinut um preskače sa „moguće“ na „sigurno“ i sa „neprijatno“ na „katastrofalno“. Misao nije isto što i činjenica, pa je vredi ispitati, kao što biste ispitali tvrdnju nekog drugog. Uz brigu koja se uporno vraća odgovorite pismeno na nekoliko pitanja:

• Šta zaista znam, a šta samo pretpostavljam?
• Šta je najgore što može da se desi, šta najbolje, a šta najverovatnije?
• Ako se desi ono čega se bojim, šta mi je tada činiti i ko bi mogao da mi pomogne?
• Šta biste rekli prijatelju koji vam dođe sa istom brigom?

Cilj nije da sebe ubedite kako će sve biti dobro, jer to ne možete znati. Cilj je da sliku vratite u razmeru: da pored najgoreg ishoda vidite i ostale i da se podsetite da biste se i sa teškim ishodom nekako nosili.

Kada brige dođu noću

Noću sve izgleda teže: umorni ste, mračno je i ne možete ništa da preduzmete. Zato je korisno pravilo da se u krevetu ne donose odluke. Držite pored kreveta svesku i olovku. Kada vas misao razbudi, zapišite je u jednoj rečenici i dodajte: „sutra“. Time ste joj obećali pažnju, ali ne sada.

Ako posle dvadesetak minuta i dalje ležite budni, bolje je da ustanete nego da se prevrćete. Pređite u drugu sobu, uz prigušeno svetlo radite nešto mirno i jednolično – složite veš, prelistajte časopis – i vratite se u krevet kada vam se prispava.

Vratite se onome što radite

Brige se najlakše roje kada su ruke besposlene. Kada primetite da ste opet u istom krugu, nemojte se boriti sa mišlju, nego pažnju namerno prebacite na radnju pred sobom. Dok perete sudove, pratite toplotu vode i pokrete ruku. Dok hodate, brojte korake ili posmatrajte fasade pored kojih prolazite.

Još bolje deluju poslovi koji traže i ruke i glavu: kuvanje po novom receptu, popravka nečega u kući, rad u bašti, ukrštene reči. I razgovor pomaže – ne nužno o samoj brizi. Ponekad je dovoljno da sa nekim popijete kafu i čujete šta se događa u tuđem danu, pa da se sopstvene misli slegnu.

Ako vas brige prate nedeljama, kvare vam san ili vas ometaju u svakodnevnim obavezama, dobro je da o tome porazgovarate sa lekarom ili psihologom.

Zaključak

Brige se ne mogu sasvim izbeći, ali ne moraju da vode glavnu reč. Zapišite ih, odvojite one koje traže korak od onih na koje ne možete da utičete, dajte im ograničeno vreme u danu i proverite koliko su zaista verovatne. Ostatak vremena vraćajte pažnju na ono što je pred vama. To je veština koja se stiče ponavljanjem, pa budite strpljivi prema sebi dok je vežbate.