Kako reći „ne“ bez griže savesti

Koleginica vas moli da preuzmete njen deo posla, rođak računa na vas za selidbu u subotu, a prijatelj vas zove na proslavu na koju vam se ne ide. Pristanete na sve troje, a onda nedelju dana gunđate sebi u bradu. Većina ljudi ume da izgovori „ne“ – teško im pada ono što dolazi posle: osećaj da su nekoga izneverili. Dobra vest je da se odbijanje uči kao i svaka druga veština, i da uz malo vežbe prestaje da bude drama.

Zašto nam je odbijanje tako neprijatno

Od malih nogu učimo da je dobar onaj ko pomaže, a sebičan onaj ko misli na sebe. Zato odbijanje lako doživimo kao dokaz da smo loši ljudi, iako samo raspoređujemo vreme koje imamo. Tu je i strah od posledica: da će se druga strana naljutiti, da će nas ogovarati ili da nas sledeći put neće ni pitati.

Korisno je razdvojiti dve stvari. Krivica ima smisla kada ste nekome zaista naneli štetu ili prekršili dogovor. Nelagoda je ono što osećate kada ste nekoga razočarali, a ništa loše niste uradili. Kod odbijanja je najčešće reč o nelagodi. Ona je neprijatna, ali prolazi, i ne morate je „ispravljati“ tako što ćete se predomisliti.

Pre odgovora uzmite malo vremena

Najviše pristanaka zbog kojih se kasnije kajemo izgovorimo u prvih nekoliko sekundi, samo da bismo prekinuli neprijatnu tišinu. Zato uvedite jedno jednostavno pravilo: na molbe koje traže više od pola sata vašeg vremena ne odgovarate odmah. Dovoljna je rečenica „Pogledaću šta imam te nedelje i javiću ti do večeras“.

U tom predahu postavite sebi tri pitanja:

• Da li imam vremena i snage za ovo, ili bih ih morao oduzeti od nečega što mi je važnije?
• Da li bih pristao i da me je pitao neko drugi, ili pristajem samo zato što se ove osobe pribojavam?
• Kako ću se osećati onog dana kada to bude trebalo da uradim?

Ako su odgovori „nemam“, „samo zbog nje“ i „loše“, odluka je već doneta. Ostaje samo da je saopštite.

Kako da odbijanje zvuči jasno i pristojno

Dobro odbijanje je kratko. Što je objašnjenje duže, to više liči na pravdanje i sagovorniku ostavlja prostor da traži rupu u njemu. Dovoljna su tri dela: priznajete molbu, kažete odluku i, ako želite, ponudite nešto drugo.

1. Priznanje: „Hvala što si se setio mene“ ili „Vidim da ti je ovo hitno“.
2. Odluka: „Ovog puta ne mogu“ ili „To neću moći da preuzmem“.
3. Druga mogućnost, samo ako je zaista želite: „Mogu da ti pregledam gotov tekst u petak“ ili „Slobodan sam sledećeg vikenda na dva sata“.

Obratite pažnju na reči. „Ne mogu“ i „neću stići“ zvuče mirno i konačno. „Možda“, „videću“ i „probaću“ zvuče kao odloženo „da“, pa će vas osoba pitati ponovo, a vi ćete odbijati dva puta umesto jednom. Ne morate ni da izmišljate razloge. Izmišljena obaveza traži da je pamtite i branite, a istina izrečena u jednoj rečenici ne traži ništa.

Šta ako druga strana navaljuje

Neki ljudi prvo „ne“ shvataju kao početak pregovora. Tada pomaže da istu rečenicu ponovite istim tonom, bez novih argumenata: „Razumem da ti je teško, ali ne mogu“. Svaki novi razlog koji dodate postaje nova tema za raspravu. Ako sagovornik pređe na prebacivanje – „a ja sam tebi uvek izlazio u susret“ – možete priznati njegovo osećanje, a zadržati odluku: „Žao mi je što si razočaran. Moj odgovor ostaje isti“.

Na poslu je korisnije odluku vratiti onome ko postavlja prioritete nego reći golo „ne“. Na primer: „Mogu da uzmem ovaj izveštaj, ali onda ponuda za klijenta kasni do četvrtka. Šta vam je preče?“ Tako ne odbijate posao, već pokazujete da dan ima ograničen broj sati.

Šta sa osećajem koji ostane posle

Nelagoda se obično javi odmah posle razgovora i traje neko vreme. Nemojte je tumačiti kao znak da ste pogrešili. Podsetite se čemu ste rekli „da“ time što ste nešto odbili: slobodnoj večeri, snu, vremenu sa decom, poslu koji ste već obećali nekom drugom. Pomaže i da zapišete šta se zaista dogodilo posle odbijanja. Najčešće se ispostavi da je druga strana našla drugo rešenje i da odnos nije pretrpeo štetu.

Počnite od malih stvari: odbijte dodatnu porciju, kesu koja vam ne treba ili anketu na ulici. Na sitnim molbama se navikavate na sam čin odbijanja, pa vam kasnije lakše ide i tamo gde je ulog veći.

Ako vas osećaj krivice prati dugo, ili zbog straha od tuđe reakcije redovno radite stvari koje vas iscrpljuju, razgovor sa psihologom može vam pomoći da razumete odakle to dolazi.

Zaključak

Reći „ne“ ne znači biti hladan ni nezahvalan. To je način da vaše „da“ zadrži vrednost, jer ga dajete onda kada iza njega možete da stanete. Uzmite vreme pre odgovora, recite odluku u jednoj rečenici i pustite da nelagoda prođe sama. Već posle nekoliko pokušaja videćete da se ljudi oko vas na jasne odgovore navikavaju brže nego što ste očekivali.