Čitanje kao navika: kako da čitate više knjiga

Mnogi ljudi za sebe kažu da vole knjige, a ne sećaju se kada su poslednju pročitali do kraja. Razlog retko leži u nedostatku volje. Čitanje traži mir i malo strpljenja, a oko nas je mnogo sadržaja koji ne traži ni jedno ni drugo. Zato se čitanje danas uglavnom ne dešava samo od sebe – potrebno mu je napraviti mesto u danu. Kada to mesto jednom postoji, knjige počinju da se nižu bez posebnog napora.

Počnite od knjige koja vas zaista zanima

Naviku je najteže graditi na knjizi koju čitate zato što „treba“. Ako ste godinama bez knjige u rukama, ne počinjite od najzahtevnijeg naslova sa spiska klasika. Uzmite ono što vas iskreno privlači: kriminalistički roman, putopis, biografiju sportiste, knjigu o baštovanstvu. Ukus se vremenom sam širi, ali tek kada čitanje ponovo postane zadovoljstvo.

Pre nego što knjigu kupite ili pozajmite, pročitajte prve dve-tri stranice. Ako vas rečenice vuku dalje, dobar je znak. Ako se mučite već na početku, verovatno nije pravi trenutak za nju, ma koliko je drugi hvalili.

Odredite stalno vreme i mesto

„Čitaću kad stignem“ u praksi znači da nećete čitati. Mnogo bolje radi tačno određen trenutak, vezan za nešto što ionako radite svakog dana:

• dvadeset minuta uz prvu jutarnju kafu, pre nego što uzmete telefon;
• vožnja autobusom ili vozom do posla;
• pauza posle ručka;
• poslednjih pola sata pre spavanja, u krevetu ili fotelji.

Počnite sa malim ciljem – deset stranica ili petnaest minuta dnevno. To deluje skromno, ali deset stranica dnevno daje oko tri stotine stranica mesečno, što je jedna knjiga prosečnog obima. Važnije je da ne preskačete dane nego da pojedinačno čitanje bude dugo.

Neka knjiga bude nadohvat ruke

Posežemo za onim što nam je najbliže. Ako je telefon na stolu, a knjiga na polici u drugoj sobi, ishod je unapred poznat. Zamenite im mesta: knjigu ostavite na jastuku, na trpezarijskom stolu ili u torbi koju nosite na posao, a telefon tokom čitanja odložite u drugu prostoriju ili makar utišajte i okrenite ekranom nadole.

Korisno je imati i „rezervnu“ knjigu za situacije čekanja – kod lekara, u redu, dok dete ima trening. Neki ljudi vole da uporedo čitaju dve različite knjige, jednu zahtevniju za jutro i jednu lakšu za veče, pa uvek imaju nešto što odgovara trenutnoj snazi i raspoloženju.

Dozvolite sebi da knjigu ostavite

Jedna od najvećih prepreka čitanju jeste uverenje da se započeta knjiga mora završiti. Zaglavite se na stotoj stranici romana koji vas ne drži, ne čitate ga, a ne dozvoljavate sebi da uzmete drugi. Tako prođu meseci.

Postavite sebi jednostavno pravilo: ako vas knjiga posle pedesetak stranica i dalje ne zanima, vratite je na policu bez griže savesti. Možda ćete joj se vratiti za nekoliko godina, a možda nikada. Čitanje nije ispit, i niko ne vodi evidenciju o nedovršenim naslovima.

Papir, ekran ili slušanje

Nema ispravnog oblika knjige. Papirna knjiga ne ometa obaveštenjima i mnogima je prijatnija za oči. Elektronski čitač je lak, staje u džep i omogućava da ponesete celu biblioteku na put. Zvučne knjige dobro dođu tokom šetnje, vožnje ili kućnih poslova, kada su vam ruke zauzete, a pažnja slobodna.

Isprobajte sve tri mogućnosti i zadržite onu uz koju najčešće zaista čitate. Ne zaboravite ni biblioteku u svom mestu: članarina je obično pristupačna, a rok za vraćanje ume da bude koristan podsticaj da knjigu ne odlažete.

Kako da pročitano ostane sa vama

Više pročitanih knjiga ne vredi mnogo ako posle mesec dana ne znate o čemu su bile. Nekoliko sitnih navika pomaže da iz knjige ponesete više:

1. Čitajte sa olovkom i obeležavajte rečenice koje vam nešto znače – ako knjiga nije vaša, koristite papirne obeleživače.
2. Kada završite knjigu, u svesku upišite naslov, datum i tri-četiri rečenice o tome šta vam je ostalo.
3. Prepričajte knjigu nekome. Razgovor o pročitanom često otkrije misli za koje niste ni znali da ih imate.
4. Vodite spisak naslova koje želite da pročitate, da pri izboru sledeće knjige ne krećete od nule.

Spisak pročitanog na kraju godine ume da bude lep podsetnik, ali neka ne postane trka. Broj knjiga je manje važan od toga da li ste u njima uživali i nešto iz njih poneli.

Zaključak

Čitati više ne znači čitati brže, već čitati redovnije. Izaberite knjigu koja vas privlači, odredite joj stalno vreme u danu, držite je na vidnom mestu i ne terajte sebe da završite ono što vas ne zanima. Petnaestak minuta dnevno dovoljno je da se čitanje vrati među stvari koje radite bez razmišljanja, kao što perete zube ili kuvate kafu.