Kako naučiti novu veštinu u odraslom dobu

„Kasno je za mene“ čuje se često od ljudi koji bi voleli da sviraju, plivaju, programiraju ili govore strani jezik. Odrasli zaista uče drugačije nego deca: imaju manje slobodnog vremena, više obaveza i mnogo manje strpljenja prema sopstvenim greškama. Ali imaju i ono što deca nemaju – znaju zašto nešto uče, umeju da organizuju vreme i mogu sami da izaberu način koji im odgovara. Uz razuman plan, nova veština je dostižna i u četrdesetoj, i u šezdesetoj.

Odredite šta tačno želite da umete

„Hoću da naučim italijanski“ ili „hoću da naučim da slikam“ suviše je široko da biste znali odakle da krenete i kada ste negde stigli. Pretvorite želju u nešto što se može videti i proveriti: „da na letovanju naručim večeru i pitam za put“, „da odsviram tri pesme uz pratnju“, „da sama sašijem jednostavnu suknju“, „da preplivam bazen kraul tehnikom bez zastajanja“.

Ovako postavljen cilj odmah vam govori šta da vežbate, a šta može da sačeka. Za naručivanje večere ne treba vam cela gramatika, već stotinak reči, nekoliko gotovih rečenica i hrabrost da ih izgovorite.

Razložite veštinu na delove

Svaka veština sastoji se od više manjih. Kuvanje je sečenje, začinjavanje, kontrola temperature i procena vremena. Vožnja je rukovanje komandama, praćenje saobraćaja i predviđanje tuđih poteza. Zapišite te sastavne delove i izdvojite dva ili tri koja se najčešće koriste – od njih počnite.

Kod gitare to je nekoliko osnovnih akorda i promena među njima. Kod tabelarnih proračuna to su unos podataka, osnovne formule i sortiranje. Kada ovladate najčešćim delovima, već možete da uradite nešto korisno, a to je najbolji podsticaj da nastavite.

Vežbajte kratko, često i sa namerom

Dvadeset minuta svakog dana vredi više od tri sata subotom. Između kratkih vežbanja naučeno se sleže, a razmak nije toliko dug da svaki put počinjete ispočetka. Odredite stalno vreme i unapred pripremite sve što vam treba: instrument izvan futrole, otvoren udžbenik, pribor na stolu.

Podjednako je važno kako vežbate. Ponavljanje onoga što već umete prijatno je, ali vas ne pomera. Korisno vežbanje izgleda ovako:

• izaberete jedan mali deo koji vam ne ide – recimo prelaz između dva akorda;
• radite ga sporo, sporije nego što mislite da je potrebno;
• ponavljate dok ne izvedete nekoliko puta zaredom bez greške;
• tek tada ubrzate ili pređete na sledeći deo.

Takvo vežbanje je zamornije i zato ne mora dugo da traje. Bolje je petnaest minuta punog truda nego sat lagodnog ponavljanja.

Obezbedite povratnu informaciju

Bez povratne informacije greške se neprimetno pretvaraju u navike koje je posle teško ispraviti. Odrasli koji uče sami često mesecima rade nešto pogrešno, a da toga nisu svesni. Postoji nekoliko načina da to sprečite:

• Nekoliko časova sa učiteljem ili trenerom na samom početku, da postavite dobre osnove.
• Snimak sopstvenog sviranja, govora ili pokreta – na snimku se vidi i čuje ono što u trenutku izvođenja ne primećujete.
• Kurs ili grupa u kojoj ima i drugih početnika, gde jedni drugima ukazujete na ono što vidite.
• Poređenje sa uzorom: vaš crtež pored predloška, vaš izgovor pored izgovora izvornog govornika.

Prihvatite nespretan početak

Odraslom čoveku, koji je u svom poslu vešt i siguran, nije lako da ponovo bude početnik. Prvi crteži su krivi, prve rečenice na stranom jeziku pune grešaka, prvi zaveslaji u vodi nezgrapni. Mnogi odustanu upravo tada – ne zato što ne mogu da nauče, već zato što im je neprijatno da budu loši u nečemu.

Pomaže da unapred računate na taj period i da ga shvatite kao redovnu etapu, a ne kao znak da niste „talentovani“. Dogovorite se sa sobom da nećete ocenjivati napredak pre nego što sakupite, recimo, dvadeset sati vežbanja. Do tada je zadatak samo jedan: da se pojavite i odradite predviđeno.

Šta raditi kada napredak stane

Posle brzog početnog napretka gotovo uvek dođe zastoj u kome vam se čini da tapkate u mestu. To je uobičajen deo učenja. U tom periodu vredi promeniti nešto u načinu rada: uzeti teži materijal, vratiti se osnovama i izbrusiti ih, zatražiti mišljenje nekog iskusnijeg ili naučeno primeniti u stvarnoj situaciji – odsvirati pred prijateljima, razgovarati sa strancem, skuvati ručak za goste.

Korisno je i da čuvate tragove napretka: prvi snimak, prvi crtež, prvu ispisanu stranicu. Kada ih posle tri meseca uporedite sa onim što radite sada, razlika je obično veća nego što ste mislili.

Zaključak

Za novu veštinu u odraslom dobu nije potreban poseban dar, nego jasan i skroman cilj, razlaganje na delove, kratko i redovno vežbanje sa pažnjom, neko ili nešto što će vam pokazati greške i strpljenje za nespretan početak. Ne morate postati majstor. Dovoljno je da za nekoliko meseci umete ono što danas ne umete i da vam je put do toga bio prijatan.