Kako se nositi sa neuspehom i krenuti ponovo

Pali ste ispit za koji ste učili mesecima. Posao koji ste pokrenuli nije opstao. Na razgovoru za radno mesto koje ste želeli izabrali su nekog drugog. Neuspeh boli, i nema rečenice koja to može da preskoči. Ipak, od onoga što uradite u danima posle njega zavisi da li će vam ostati samo kao ružno sećanje ili i kao iskustvo od kojeg imate koristi. Ovde je redosled koraka koji mnogima pomaže da se saberu i nastave.

Dajte sebi vremena da vam bude teško

Prvi poriv je obično jedan od dva: da se pravimo da nas nije briga ili da istog dana jurnemo u novi pokušaj. Ni jedno ni drugo ne pomaže mnogo. Razočaranje, stid i ljutnja su očekivani kada vam je do nečega bilo stalo, i potrebno im je neko vreme da oslabe.

Dozvolite sebi dan ili dva bez velikih odluka. Nemojte u tom stanju pisati otkaz, brisati sve što ste radili ili objavljivati da „više nikad“ nećete pokušati. Radite obične stvari: jedite redovno, izađite napolje, naspavajte se. Odluke o tome šta dalje donećete bolje kada prvi talas prođe.

Odvojite ono što se desilo od onoga što mislite o sebi

Posle neuspeha misli lako odu u krajnost: „nisam ja za ovo“, „uvek sve pokvarim“. Takve rečenice zvuče kao zaključci, ali su zapravo ocene izrečene u lošem trenutku. Pomaže vežba sa papirom podeljenim na dve kolone.

U levu upišite samo ono što bi i neutralan posmatrač potvrdio: „Na testu sam imao 43 od 100 poena. Za prolaz je trebalo 51.“ U desnu upišite ono što sebi govorite: „Glup sam, nikada neću završiti fakultet.“ Kada ih vidite jednu pored druge, razlika postaje očigledna. Leva kolona opisuje jedan događaj. Desna donosi presudu o celom čoveku, a za nju jedan test nije dovoljan dokaz.

Obratite pažnju i na reči „uvek“ i „nikad“. Zamenite ih tačnijim: „ovog puta“, „na ovom ispitu“, „u ovom pokušaju“.

Pregledajte šta se dogodilo, mirno i redom

Kada se osećanja slegnu, vreme je za pregled. Cilj nije da pronađete krivca, već da saznate šta ćete sledeći put uraditi drugačije. Odgovorite pismeno na nekoliko pitanja:

1. Šta sam tačno želeo da postignem i šta se umesto toga dogodilo?
2. Šta je od toga zavisilo od mene, a šta od okolnosti na koje nisam mogao da utičem?
3. Šta sam uradio dobro i hoću da zadržim?
4. Koje bih dve ili tri stvari sada uradio drugačije?
5. Koji su se znaci upozorenja javili ranije, a ja sam ih preskočio?

Treće pitanje ljudi najčešće preskoče, a važno je koliko i ostala. Retko je sve bilo pogrešno, i šteta je odbaciti dobar deo pripreme zajedno sa lošim. Budite pošteni i kod drugog pitanja, u oba smera: ne prebacujte sve na sreću i druge ljude, ali ne preuzimajte ni krivicu za ono što niste mogli da znate ni da promenite.

Razgovarajte sa nekim ko vas neće ni žaliti ni grditi

Stid nas tera da neuspeh krijemo, a ćutanje ga čini većim nego što jeste. Izaberite jednu osobu kojoj verujete i ispričajte šta se desilo. Dobar sagovornik je onaj ko ume da sasluša bez saveta na prvu loptu i bez rečenice „rekao sam ti“.

Ako možete, potražite i nekoga ko je prošao istim putem – starijeg kolegu, nekoga ko je isti ispit položio iz drugog puta, poznanika koji je zatvorio jednu radnju pre nego što mu je druga uspela. Od takvih ljudi dobijate dve stvari: konkretne savete i dokaz da se posle ovakvog iskustva normalno živi i radi.

Odlučite: isti cilj, drugačiji put ili nešto treće

Krenuti ponovo ne znači nužno ponoviti isto. Posle pregleda imate tri mogućnosti i svaka je poštena:

• Isti cilj, bolja priprema. Ako je razlog bio u načinu rada, menjate način: više vežbanja zadataka, raniji početak, pomoć nastavnika.
• Isti cilj, drugi put. Ako ste triput pokušali na isti način sa istim ishodom, možda do istog mesta vodi i druga staza – drugi rok, drugo tržište, drugačiji oblik posla.
• Drugi cilj. Nekad pregled pokaže da vam do toga više nije stalo ili da je cena previsoka. Promeniti pravac posle razmišljanja nije poraz.

Prvi korak neka bude probni

Najteže je prvi put ponovo sesti za isti sto. Zato novi početak neka ne bude veliki ispit, već proba sa malim ulogom. Ako ste pali vozački, uzmite jedan čas samo za vožnju po kraju koji poznajete. Ako vam je propala prodaja, ponudite jedan proizvod maloj grupi poznanika i saslušajte njihove primedbe. Ako niste dobili posao, zamolite prijatelja da sa vama odglumi razgovor.

Svrha probe nije rezultat, već da se uverite da možete ponovo da stanete na isto mesto. Posle nje zapišite šta je prošlo bolje nego prošli put, pa tek onda planirajte ozbiljniji pokušaj.

Ako vas posle neuspeha tuga, nesanica ili osećaj bezvrednosti ne puštaju nedeljama, potražite pomoć lekara ili psihologa. To je razuman korak i ne znači da ste slabi.

Zaključak

Neuspeh je događaj, a ne opis vaše ličnosti. Dajte sebi nekoliko dana, razdvojite činjenice od presuda, pismeno pregledajte šta se dogodilo i porazgovarajte sa nekim kome verujete. Zatim odlučite kojim putem dalje i napravite jedan mali, probni korak. Niko ne može da vam obeća da će sledeći pokušaj uspeti, ali u njega ulazite sa znanjem koje prvi put niste imali.