Samopouzdanje: svakodnevne navike koje ga grade

Samopouzdanje se često zamišlja kao osobina sa kojom se neko rodi: jedni je imaju, drugi nemaju. U praksi ono mnogo više liči na poverenje koje stičemo u drugu osobu – raste kada vidimo da se na nekoga možemo osloniti. Razlika je samo u tome što ste ovde ta osoba vi. Svaki put kada uradite ono što ste sebi rekli da ćete uraditi, poverenje malo poraste. Svaki put kada obećanje sebi prećutno otkažete, malo opadne. Zato se samopouzdanje ne gradi velikim odlukama, već sitnim, ponovljenim postupcima.

Dajte sebi obećanja koja možete da održite

Najčešća greška je previsoko postavljena letvica. Odlučite da ćete od ponedeljka ustajati u pet, vežbati sat vremena i naučiti strani jezik, a u sredu se već osećate kao neko ko „nikad ništa ne završi“. Problem nije u vama, već u veličini obećanja.

Izaberite jednu stvar dnevno koja je toliko mala da je gotovo nemoguće ne uraditi je: namestiti krevet, prošetati deset minuta posle ručka, odgovoriti na jednu poruku koju odlažete. Važno je da je unapred izgovorite ili zapišete, pa da je zatim zaista uradite. Ne računa se ono što ste usput obavili, već ono što ste najavili i ispunili. Posle nekoliko nedelja imate nešto što nijedna ohrabrujuća rečenica ne može da zameni – iskustvo da vaša reč kod vas samih nešto vredi.

Vodite beleške o onome što je urađeno

Pamćenje nije pravedan sudija. Propust od prošlog utorka pamtite do detalja, a deset stvari koje ste tog dana uradili kako treba već su izbledele. Zato je korisno da uveče, u svesku ili na papir, upišete tri stvari koje ste tog dana obavili. Ne moraju biti velike: „pozvala sam majstora“, „završio sam izveštaj“, „rekao sam šta mislim na sastanku“.

Ova sveska nije dnevnik zahvalnosti ni spisak pohvala. To je evidencija, nalik onoj koju vodi knjigovođa. Kada naiđe dan u kome vam se čini da ništa ne umete, otvorite je i pročitajte poslednjih mesec dana. Protiv osećaja je teško raspravljati se drugim osećajem, ali je lako suprotstaviti mu popis činjenica.

Pripazite kako razgovarate sa sobom

Mnogi sebi govore rečenice koje nikada ne bi izgovorili prijatelju: „baš si nesposoban“, „naravno da si pogrešila“. Takav unutrašnji govor ne čini nas boljim, već opreznijim i sklonijim odustajanju. Ne morate ga zameniti veštačkim hvalospevima – dovoljno je da postane tačan.

• Umesto „ja sam loš govornik“ recite „na poslednjoj prezentaciji sam prebrzo govorio“.
• Umesto „uvek sve pokvarim“ recite „ovaj put sam pogrešio u proračunu, sledeći put ću ga proveriti dva puta“.
• Umesto „ne mogu ja to“ recite „to još nisam radila, treba mi vremena da naučim“.

Razlika je u tome što prva rečenica opisuje vas kao osobu, a druga jedan događaj i sledeći korak. O događaju se može nešto uraditi, a o presudi ne može.

Radite pomalo ono od čega zazirete

Samopouzdanje ne znači odsustvo treme, već uverenje da ćete izaći na kraj sa situacijom i kada vam je neprijatno. To uverenje stiče se jedino iskustvom. Zato je korisno da jednom nedeljno namerno uradite nešto što je tek malo izvan onoga na šta ste navikli: postavite pitanje na sastanku, vratite neispravan proizvod u prodavnicu, zamolite kolegu za pomoć, javite se telefonom umesto porukom.

Korak treba da bude dovoljno mali da ga zaista napravite, a dovoljno veliki da osetite blagu nelagodu. Posle se zapitajte šta se stvarno dogodilo. Najčešće otkrijete da je ishod bio mnogo običniji od onoga što ste zamišljali, i sledeći put vam je za isti korak potrebno manje hrabrosti.

Držanje, priprema i urednost

Ima i sasvim praktičnih stvari koje utiču na to kako se osećate među ljudima. Ako znate da vas čeka važan razgovor, pripremite prve dve rečenice i zapišite tri tačke koje želite da kažete. Dođite pet minuta ranije, da ne ulazite zadihani. Obucite odeću u kojoj vam je udobno i o kojoj ne morate da mislite. Kada govorite, usporite i dozvolite sebi kratku pauzu pre odgovora – ona drugima deluje promišljeno, a vama daje vremena.

Ništa od ovoga nije gluma. Priprema jednostavno uklanja deo neizvesnosti, pa vam ostaje više pažnje za sam razgovor.

Poredite se sa sobom od juče

Poređenje sa drugima retko je pošteno, jer tuđi rezultat vidite bez godina vežbe, sumnji i neuspelih pokušaja koji stoje iza njega. Korisnije je pitanje: šta danas umem ili smem, a pre šest meseci nisam? Ako je odgovor makar jedna sitnica, krećete se u dobrom pravcu.

Ako vas nesigurnost dugo prati i ozbiljno vam otežava posao, odnose ili svakodnevne obaveze, razgovor sa psihologom može biti dobar i sasvim razuman korak.

Zaključak

Samopouzdanje nije raspoloženje koje se čeka, već posledica onoga što radite iz dana u dan. Mala obećanja koja ispunite, beleška o urađenom, tačniji razgovor sa sobom i po jedan hrabriji korak nedeljno ne izgledaju kao mnogo. Ipak, upravo iz takvih ponavljanja nastaje mirno uverenje da se na sebe možete osloniti.