Kako postaviti cilj koji ćete zaista ostvariti

„Od ponedeljka krećem ozbiljno“ – rečenica je koju je skoro svako izgovorio, a malo ko pamti kako se završila. Ciljevi najčešće ne propadaju zato što smo lenji, već zato što su postavljeni kao želja, a ne kao plan. „Hoću da budem u formi“ ili „hoću da naučim engleski“ zvuči lepo, ali ne govori šta treba da uradite sutra u sedam ujutru. Ovaj tekst vas vodi korak po korak od nejasne želje do cilja na kojem se može raditi.

Počnite od razloga, ne od rezultata

Pre nego što bilo šta zapišete, odgovorite sebi zašto to želite. Cilj koji ste preuzeli od drugih – jer svi trče, jer se „mora“ imati svoj posao – izdrži do prve prepreke. Cilj iza kojeg stoji vaš razlog izdrži mnogo duže.

Postavite sebi pitanje „zašto mi je to važno?“ i na svaki odgovor ga ponovite još dva puta. „Hoću da naučim nemački.“ Zašto? „Da bih mogao da konkurišem za bolje poslove.“ Zašto je to važno? „Da bih imao više vremena i sigurnosti za porodicu.“ Poslednji odgovor je ono na šta ćete se oslanjati kada vam se ne bude učilo. Ako do takvog odgovora ne možete da dođete, možda je to tuđi cilj i bolje je da ga pustite.

Pretvorite želju u jasnu rečenicu

Dobar cilj može da se proveri: jednog dana ćete moći da kažete da ste ga ostvarili ili da niste. Da bi to bilo moguće, rečenica treba da sadrži četiri stvari:

• Šta tačno: ne „više čitati“, već „pročitati dvanaest knjiga“.
• Koliko: broj, količina ili nivo koji se može izmeriti.
• Do kada: datum u kalendaru, ne „uskoro“ ili „do leta“.
• Da li je izvodljivo: uz posao, porodicu i snagu koju sada imate, a ne u nekom idealnom životu.

Tako „hoću da štedim“ postaje „do 31. decembra hoću da odvojim iznos jedne plate, tako što ću svakog prvog u mesecu prebaciti dvanaesti deo na poseban račun“. Rečenica je duža i manje uzbudljiva, ali se po njoj može postupati.

Razdvojite ono što želite od onoga što radite

Rezultat često ne zavisi samo od vas. Možete se odlično spremiti za konkurs, a da posao dobije neko drugi. Zato uz svaki cilj koji opisuje ishod zapišite i cilj koji opisuje vaše postupke, jer njih imate u rukama.

Ako je ishod „istrčati deset kilometara do oktobra“, postupak je „trčati utorkom, četvrtkom i subotom, po planu koji se postepeno produžava“. Ako je ishod „položiti ispit u junu“, postupak je „četrdeset strana dnevno, pet dana u nedelji“. Kada vas uhvati sumnja da li napredujete, gledajte postupak: da li ste ove nedelje uradili ono što ste rekli? To je pitanje na koje uvek postoji jasan odgovor.

Napravite plan za nedelju pred vama

Veliki cilj je daleko i lako ga je odlagati. Zato ga podelite na etape od po mesec dana, a prvu etapu na nedelje. Za narednu nedelju odredite tačno vreme i mesto: „u utorak u 18 časova, posle posla, pravo sa stanice u park“. Odluka doneta unapred štedi vas pregovaranja sa sobom u trenutku kada ste umorni.

Unapred razmislite i o preprekama, jer će se pojaviti. Zapišite dve ili tri najverovatnije i uz svaku rešenje u obliku „ako – onda“:

• Ako pada kiša, onda radim vežbe kod kuće dvadeset minuta.
• Ako ostanem duže na poslu, onda čas pomeram na sredu ujutru.
• Ako propustim jedan dan, onda nastavljam sutradan po planu, bez nadoknađivanja duplom dozom.

Pratite napredak i menjajte plan

Ono što se ne beleži, lako se zaboravi ili ulepša u sećanju. Dovoljan je papir na frižideru ili kalendar u kojem precrtate dan kada ste uradili planirano. Jednom nedeljno, uvek istog dana, odvojite deset minuta za pregled: šta je urađeno, šta nije i zašto, šta menjam za sledeću nedelju.

Menjati plan nije isto što i odustati. Ako tri nedelje zaredom ne stižete četiri treninga, problem je verovatno u broju, a ne u vašem karakteru. Smanjite na tri i držite se toga. Rok takođe možete pomeriti kada se okolnosti promene, na primer zbog bolesti, selidbe ili novog posla. Važno je da tu odluku donesete svesno, na nedeljnom pregledu, a ne tako što ćete tiho prestati.

Greške koje vredi izbeći

Prva je previše ciljeva odjednom. Tri velike promene istovremeno troše istu ograničenu količinu vremena i pažnje, pa obično propadnu sve tri. Izaberite jedan glavni cilj za naredna tri meseca. Druga greška je cilj postavljen samo kao zabrana – „neću više jesti slatkiše“ – bez odgovora na pitanje šta ćete raditi umesto toga. Treća je čekanje savršenog trenutka: ponedeljka, prvog u mesecu ili Nove godine. Prvi korak se može napraviti i u sredu popodne.

Zaključak

Cilj koji se ostvaruje ima razlog koji je vaš, rečenicu koja se može proveriti, postupak koji zavisi od vas i mesto u kalendaru. Uzmite večeras list papira, zapišite jedan cilj na ovaj način i odredite šta radite prve nedelje. Sve ostalo ćete doterivati usput, na osnovu onoga što vidite na nedeljnim pregledima.