Kako učiti pametnije: tehnike koje pomažu pamćenju

Većina nas je učila onako kako je videla od drugih: pročitaj lekciju nekoliko puta, podvuci važno, pa ponovi dan pred ispit. Taj način ostavlja prijatan utisak da gradivo „znamo“, jer nam tekst postaje poznat. Međutim, prepoznati nešto dok ga gledate i umeti da ga sami iskažete bez knjige nisu ista stvar. Dobra vest je da učenje ne mora da traje duže da bi bilo uspešnije – dovoljno je da isto vreme rasporedite drugačije.

Preslišavanje umesto ponovnog čitanja

Najkorisnija promena koju možete da uvedete jeste da zatvorite knjigu i pokušate da se setite. Posle pročitanog odeljka sklonite tekst i na prazan papir napišite sve što vam je ostalo: pojmove, redosled, primere. Tek onda otvorite knjigu i uporedite. Ono što ste izostavili ili pobrkali jeste tačno ono na čemu treba još raditi.

Ovaj postupak je naporniji od čitanja i zato ga mnogi izbegavaju. Baš taj napor je znak da nešto radite: prisećanje učvršćuje znanje, dok ponovno čitanje uglavnom učvršćuje samo osećaj poznatosti. Ako učite iz skripte, pretvorite podnaslove u pitanja i odgovarajte na njih naglas ili pismeno.

Rasporedite učenje na više dana

Četiri sata u jednom danu i četiri puta po sat vremena u razmaku od nekoliko dana nisu isto, iako je zbir jednak. Kada se gradivu vratite posle pauze, deo ste već zaboravili, pa morate da ga iznova prizovete. Upravo to ponovno prizivanje čini znanje trajnijim.

Jednostavan raspored izgleda ovako:

1. Prvi dan – prvo čitanje i preslišavanje.
2. Sutradan – kratko ponavljanje bez knjige, deset do petnaest minuta.
3. Posle tri ili četiri dana – novo ponavljanje.
4. Posle nedelju dana – još jedno, pa zatim pred sam ispit ili izlaganje.

Razmaci ne moraju biti tačni u dan. Važno je da ponavljanje dođe onda kada se gradiva više ne sećate bez truda, a još ga niste sasvim izgubili.

Objasnite gradivo svojim rečima

Dok ne pokušate da nešto objasnite, ne znate koliko ga zaista razumete. Zamislite da gradivo tumačite nekome ko se tom oblašću ne bavi – mlađem bratu, komšinici, prijatelju iz druge struke. Govorite naglas, običnim rečima, bez stručnih izraza iza kojih se lako sakriti.

Na mestu gde zastanete ili počnete da ponavljate rečenicu iz knjige nalazi se rupa u razumevanju. Vratite se samo na taj deo, pa pokušajte ponovo. Korisno je i da za svaki važan pojam smislite sopstveni primer, različit od onog u udžbeniku. Ako to možete, pojam ste usvojili, a ne samo zapamtili njegov opis.

Povežite novo sa onim što već znate

Podatak koji stoji sam lako ispari, a podatak zakačen za nešto poznato ostaje. Dok učite, postavljajte sebi pitanja: na šta me ovo podseća, po čemu se razlikuje od onoga što sam učio prošle nedelje, zašto je ovako, a ne drugačije, šta bi se desilo kada bi jedan uslov bio promenjen?

Pomaže i crtanje. Na list papira stavite glavni pojam u sredinu, pa oko njega rasporedite povezane pojmove i linijama označite odnose među njima. Takav crtež ne mora biti lep; njegova vrednost je u tome što vas tera da odlučite šta je glavno, šta sporedno i šta sa čim ide.

Mešajte vrste zadataka

Kada vežbate, prirodno je da uradite dvadeset zadataka istog tipa zaredom. Posle petog već znate postupak napamet i ostatak rešavate mehanički. Na ispitu, međutim, niko vam neće reći kojoj vrsti zadatak pripada – to morate sami da prepoznate.

Zato, čim savladate osnove, izmešajte zadatke iz različitih lekcija. Biće sporije i činiće vam se da grešite više nego ranije, ali vežbate upravo ono što će vam trebati: da procenite s čim imate posla i izaberete odgovarajući postupak. Isto važi i za jezike, gde je bolje smenjivati gramatiku, slušanje i govor nego ceo sat raditi samo jedno.

Kraće celine i jasni prekidi

Pažnja slabi i kada toga niste svesni. Ako primetite da ste tri puta pročitali isti pasus, a ne znate šta u njemu piše, to nije lenjost, već znak da je vreme za prekid. Mnogima odgovara rad u celinama od dvadeset pet do četrdeset minuta, sa pauzom od pet do deset minuta između njih.

Na pauzi ustanite, protegnite se, pogledajte kroz prozor ili popijte vodu. Ako pauzu provedete nad telefonom, glava ne dobija odmor, već samo drugu vrstu sadržaja. Pre nego što se vratite, u jednoj rečenici recite sebi šta ste u prethodnoj celini naučili – to je ujedno i malo preslišavanje.

Zaključak

Pametnije učenje ne traži poseban dar, već nekoliko promena u načinu rada: zatvorenu knjigu i prisećanje, ponavljanje u razmacima, objašnjavanje svojim rečima, povezivanje sa poznatim i mešanje zadataka. Uvedite prvo jednu od ovih navika i držite je se dve nedelje. Kada vidite da gradivo ostaje duže uz isti uložen trud, sledeću ćete dodati bez nagovaranja.