Šta raditi kada nemate motivacije

Sedite pred zadatkom koji odlažete već treći dan. Znate da treba da ga uradite, znate i kako, ali nikako da počnete. Proverite poštu, skuvate još jednu kafu, sredite fioku. Ovo stanje poznaje svako, i ono ne govori ništa loše o vama. Motivacija je promenljiva kao vreme i ne možete je pozvati kada vam zatreba. Možete, međutim, naučiti da radite i onda kada je nema.

Motivacija često dolazi posle početka

Obično mislimo da prvo treba da osetimo volju, pa tek onda da krenemo. U praksi je redosled često obrnut: volja se javi tek kada smo već nekoliko minuta u poslu. Setite se koliko puta vam se nije išlo u šetnju, a posle deset minuta hoda niste želeli da se vratite kući.

Zato pitanje „kako da se motivišem?“ zamenite pitanjem „kako da počnem što lakše?“. Na prvo se retko nalazi odgovor, a na drugo skoro uvek.

Prvo proverite šta se krije iza bezvoljnosti

Bezvoljnost nije uvek ista. Pre nego što sebe naterate na rad, odvojite minut da vidite o čemu je reč, jer svaki uzrok traži drugačiji potez:

• Umor. Ako ste spavali pet sati ili niste jeli od jutra, potrebni su vam odmor i obrok, a ne disciplina.
• Nejasan zadatak. „Srediti papire“ ne kaže odakle se kreće. Kada ne znate koji je prvi potez, mozak bira nešto lakše.
• Strah od lošeg rezultata. Odlažete jer se bojite da nećete uraditi dovoljno dobro, pa vam je lakše da i ne probate.
• Dosada. Posao je jednoličan i ne donosi ništa zanimljivo.
• Zadatak vam više nije važan. Nekada je otpor poruka da radite nešto što ste davno prerasli.

Kod umora pomaže pauza, kod nejasnoće zapisivanje prvog koraka, kod straha dozvola da prva verzija bude loša, a kod dosade ograničeno vreme i mala nagrada posle. Ako vam zadatak zaista više nije važan, pošteno je da razmislite da li ga uopšte treba zadržati.

Pravilo pet minuta

Dogovorite se sa sobom da ćete raditi samo pet minuta. Navijte sat, i kada zazvoni imate puno pravo da stanete. Ovo nije trik kojim sebe varate – dogovor zaista važi. Ipak, najčešće ćete nastaviti, jer je najteži deo, sam početak, već iza vas.

Da bi pravilo radilo, početak mora biti smešno mali i sasvim određen. Ne „pisati izveštaj“, već „otvoriti dokument i napisati naslov i tri podnaslova“. Ne „spremiti stan“, već „pokupiti stvari sa jedne stolice“. Ne „vežbati“, već „obući patike i izaći pred zgradu“.

Uredite okolinu da radi za vas

Kada volje ima malo, svaka prepreka je prevelika, a svako iskušenje presnažno. Zato unapred uklonite ono što vas vuče na stranu i pripremite ono što vam treba.

• Ostavite telefon u drugoj sobi ili u torbi dok radite.
• Uveče pripremite sve za jutro: otvorenu svesku, knjigu na stolu, odeću za trening pored kreveta.
• Radite na mestu koje vam služi samo za to, makar bio isti ugao kuhinjskog stola.
• Zatvorite sve kartice i programe koji vam za taj zadatak nisu potrebni.

Pomaže i prisustvo drugih. Dogovorite se sa prijateljem da u isto vreme radite svako svoje, ili nekome recite šta ćete završiti do petka. Reč data drugom teže se krši nego ona data sebi.

Oslonite se na raspored, ne na raspoloženje

Ljudi koji deluju veoma motivisano najčešće nemaju više volje od ostalih – imaju ustaljeno vreme. Ne pitaju se svakog jutra da li im se piše ili trči, jer je ta odluka doneta ranije. Odredite stalan termin za ono što vam je važno i počnite ga uvek istim malim ritualom: ista šolja čaja, ista muzika, isti sto. Posle nekog vremena sam ritual postaje znak da je vreme za rad.

Za dane kada stvarno ne ide, odredite unapred najmanju meru: jedan pasus, deset minuta, jedna stranica. Cilj tih dana nije napredak, već da se nit ne prekine. Mnogo je lakše nastaviti posle slabog dana nego posle tri preskočena.

Kada je bolje stati i odmoriti

Nije svaka bezvoljnost znak da treba pritisnuti jače. Ako ste nedeljama radili bez predaha, telo i glava će tražiti svoje. Tada je planiran odmor – slobodno popodne, šetnja, raniji odlazak na spavanje – korisniji od još jednog sata sedenja pred ekranom bez učinka. Odmor koji ste sami sebi odobrili odmara više od onog koji „kradete“ uz grižu savesti.

Obratite pažnju i na trajanje. Ako vas bezvoljnost ne napušta nedeljama, ako vas više ne raduju ni stvari koje ste voleli ili vam je teško da obavljate osnovne obaveze, nemojte to pripisivati lenjosti. Razgovarajte sa lekarom ili psihologom.

Zaključak

Motivaciju ne morate čekati. Proverite šta stoji iza otpora, smanjite početak na pet minuta, sklonite ono što vam odvlači pažnju i držite se termina umesto raspoloženja. Nekih dana uradićete mnogo, nekih samo najmanju meru, i jedno i drugo je u redu. Dovoljno je da sledeći put ponovo sednete za isti sto u isto vreme.