Kako lakše zapamtiti imena, brojeve i obaveze

Upoznate nekoga, rukujete se, i pola minuta kasnije više ne znate kako se zove. Krenete u prodavnicu po tri stvari i vratite se sa dve. Takvi propusti ne znače da vam je pamćenje loše. Najčešće znače da podatak nije ni stigao da se upiše, jer je pažnja u tom trenutku bila na nečem drugom. Dobro je što se za imena, brojeve i obaveze koriste jednostavni postupci koji se brzo uvežbaju i koje možete početi da primenjujete već danas.

Zašto nam ove stvari tako lako izmaknu

Imena i brojevi imaju jednu zajedničku osobinu: sami po sebi ne znače ništa. Ako vam neko kaže da je pekar, odmah zamišljate hleb, brašno i rano ustajanje. Ako vam kaže da se preziva Pekić, nemate za šta da se uhvatite. Podatak bez slike i bez veze sa nečim poznatim klizi niz pamćenje kao kap niz staklo.

Sa obavezama je nevolja drugačija. Njih uglavnom znamo, ali ih se ne setimo u pravom trenutku. Nije dovoljno da negde u glavi postoji „kupiti sijalicu“ – potrebno je da se ta misao javi baš kada prolazite pored prodavnice. Zato se za svaku od ove tri vrste podataka koristi nešto drugačiji pristup.

Imena: čujte, ponovite, povežite

Prvi korak je najjednostavniji i najčešće preskočen: zaista saslušajte ime. Prilikom upoznavanja obično mislimo o tome šta ćemo reći i kakav utisak ostavljamo, pa ime prođe pored nas. Odlučite unapred da će vam u tih nekoliko sekundi pažnja biti samo na imenu.

• Ponovite ga odmah. „Drago mi je, Jelena.“ Ako ime niste dobro čuli, slobodno zamolite da ga ponove – to ljudima prija, jer pokazuje da vam je stalo.
• Upotrebite ga još jednom u razgovoru. „A vi, Jelena, odakle poznajete domaćine?“ Bez preterivanja; dva puta je sasvim dovoljno.
• Napravite vezu. Setite se nekoga koga poznajete sa istim imenom i zamislite ih jedno pored drugog. Ili povežite ime sa nečim upadljivim: Vuk sa gustom bradom, Višnja u crvenom džemperu.
• Zapišite kasnije. Posle sastanka ili slavlja upišite u telefon ime i jednu odrednicu: „Dragan – Markov kolega, bavi se pčelarstvom“.

Ako ime ipak zaboravite, najpoštenije je reći: „Izvinite, izmaklo mi je vaše ime.“ Neprijatnost traje tri sekunde, a pogađanje i izbegavanje mogu trajati celo veče.

Brojevi: delite ih i dajte im značenje

Dugačak niz cifara teško je zadržati u komadu, ali ga je lako zapamtiti u delovima. Zato telefonske brojeve i izgovaramo u grupama od po dve ili tri cifre. Isto uradite sa svakim brojem koji vam treba: 4 8 1 9 6 2 postaje 48, 19, 62 ili 481 i 962.

Drugi korak je da grupama date smisao. Potražite u njima nešto poznato:

• godine i datume – 19 i 62 mogu biti godina nečijeg rođenja;
• uzraste i kućne brojeve – 48 je možda broj zgrade u kojoj ste odrasli;
• pravilnosti – brojevi koji rastu, ponavljaju se ili se ogledaju, kao 2552;
• ritam – neki brojevi se lako „otpevaju“ kada ih izgovorite naglas nekoliko puta.

Za brojeve koje često kucate, kao što je kôd na ulazu u zgradu, pomaže i pamćenje pokreta prstiju po tastaturi. Kada je reč o šiframa i brojevima kartica, držite se pravila da se ne zapisuju na ceduljice u novčaniku niti na vidnim mestima.

Obaveze: izbacite ih iz glave i vežite za mesto

Najpouzdaniji način da ne zaboravite obavezu jeste da je ne čuvate u glavi. Odredite jedno jedino mesto za zapisivanje – mali notes, kalendar na zidu ili beleške u telefonu – i upisujte odmah, čim se obaveza pojavi. Spisak rasut na pet mesta gotovo je isto što i nemati spisak.

Zatim se pobrinite da vas podsetnik sačeka tamo gde treba:

• Pismo koje treba poslati ostavite na cipelama ili zakačite za kvaku.
• Kesu sa stvarima za hemijsko čišćenje stavite pored ključeva.
• Obavezu vežite za radnju koju sigurno obavljate: „kada skuvam jutarnju kafu, pozvaću servis“.
• Za termine podesite dva podsetnika – jedan dan ranije i jedan sat pre polaska.

Korisno je i da pre spavanja na dva minuta pogledate šta vas čeka sutra. Tako se ujutru ne budite sa nejasnim osećajem da ste nešto zaboravili.

Stalno mesto za stvari i izgovaranje naglas

Ključevi, naočare, novčanik i punjač troše iznenađujuće mnogo pamćenja. Ako svaka od tih stvari ima jedno stalno mesto, više ih ne morate pamtiti. Za sve ostalo pomaže da radnju izgovorite naglas dok je obavljate: „isključila sam ringlu“, „zaključao sam vrata“, „kartu sam stavio u unutrašnji džep“. Zvuči neobično, ali na taj način rutinska radnja prestaje da bude nesvesna i lakše je se setite.

Zaključak

Zaboravljanje imena, brojeva i obaveza najčešće je pitanje pažnje i organizacije, a ne sposobnosti. Imena tražite da ih zaista čujete i povežete sa nečim, brojevi da ih podelite i osmislite, a obaveze da ih zapišete i ostavite sebi znak na pravom mestu. Ako primetite da je zaboravljanje naglo učestalo ili vas ozbiljno ometa u svakodnevnom životu, o tome porazgovarajte sa svojim lekarom.