Jutarnja rutina za mirniji početak dana

Jutro često odredi ton ostatka dana. Ako počne trkom, traženjem ključeva i čitanjem poruka još u krevetu, na posao stižemo već umorni. Mirno jutro ne znači ustajanje u pet niti sat vremena posebnih rituala. Dovoljno je nekoliko jednostavnih radnji, uvek istim redom, koje vam daju osećaj da dan počinjete vi, a ne da on počinje vama.

Odredite koliko vremena zaista imate

Prvi korak je pošten račun. Zapišite kada morate da izađete iz kuće i koliko vam treba za ono što je obavezno: umivanje, oblačenje, doručak, spremanje dece. Ono što preostane je vreme za rutinu. Ako je to deset minuta, pravite rutinu od deset minuta.

Ako želite više prostora, pomerite buđenje za petnaest minuta ranije, ali tada i na spavanje pođite toliko ranije. Jutro ukradeno od sna brzo se vrati kao umor i razdražljivost, pa od mira ne ostane ništa.

Ustanite na prvo zvono

Odlaganje alarma deluje kao mali poklon sebi, ali tih nekoliko isprekidanih minuta retko odmori. Lakše je ustati kada budilnik nije na dohvat ruke. Stavite ga na policu na drugom kraju sobe, tako da morate da napravite nekoliko koraka. Kada ste već na nogama, najteži deo je iza vas.

Odmah potom razmaknite zavese ili otvorite prozor. Dnevno svetlo i svež vazduh jasan su znak telu da je noć gotova, a soba prestaje da vas mami nazad pod pokrivač.

Prvih pola sata bez telefona

Poruke, vesti i obaveštenja u prvim minutima dana uvode tuđe teme u glavu pre nego što ste stigli da se saberete. Jedna neprijatna poruka dovoljna je da doručkujete napeti. Pokušajte da telefon ne uzimate u ruke dok ne završite svoju rutinu, ili bar dok ne popijete kafu.

Isto važi za televizor i radio sa vestima. Ako volite zvuk u pozadini, pustite tihu muziku. Vesti ćete stići da pročitate kasnije, kada budete spremni da o njima razmišljate.

Ako vam telefon služi kao budilnik, ugasite zvono i odložite ga ekranom nadole. Sve što je stiglo tokom noći sačekaće još dvadeset minuta.

Tri sastojka dobre jutarnje rutine

Rutina ne mora da bude ista za sve, ali se dobro pokazuje kada sadrži po nešto za telo, nešto za misli i nešto za dan koji sledi.

1. Nešto za telo. Čaša vode, umivanje hladnijom vodom, nekoliko minuta istezanja ili kratka šetnja oko zgrade. Cilj nije trening, već da se razmrdate posle noći.
2. Nešto za misli. Nekoliko minuta tišine uz kafu ili čaj, bez ekrana i bez radija. Sedite pored prozora i samo posmatrajte ulicu. Ko voli, može da zapiše par rečenica u svesku.
3. Nešto za dan. Pogledajte šta vas danas čeka i izaberite jednu stvar koja je najvažnija. Kada znate šta je glavno, ostalo se lakše raspoređuje.

Redosled prilagodite sebi. Nekome prija da se prvo razmrda, nekome da prvo u miru popije kafu. Bitno je da redosled bude uvek isti, jer tada ne trošite snagu na odlučivanje.

Primer za petnaest minuta

Evo kako to može da izgleda u praksi: ustajanje i otvaranje prozora, čaša vode, tri minuta istezanja leđa i vrata, kafa pored prozora bez telefona, i na kraju pogled u rokovnik uz pitanje „šta je danas najvažnije?“. Ništa od toga nije posebno, ali zajedno prave razliku između jutra koje vas nosi i jutra kojim upravljate.

Roditelji male dece i ljudi koji rade u smenama često nemaju ni tih petnaest minuta u komadu. Tada rutina može da stane u tri radnje od po minut: voda, prozor, jedna rečenica o tome šta je danas glavno. I kratka rutina je rutina. Ko jutra provodi sa decom, može deo da uradi zajedno sa njima: otvaranje prozora i čaša vode lako postanu porodični običaj.

Na šta paziti

Najčešća greška je preambiciozan plan: trčanje, pisanje, čitanje i kuvan doručak, sve pre sedam. Takav plan izdrži nekoliko dana. Počnite sa jednom ili dve radnje i dodajte sledeću tek kada prve postanu obične.

Druga greška je strogost. Biće jutara kada ste se loše naspavali, kada je dete bolesno ili kasnite. Tada uradite skraćenu verziju i ne zamerajte sebi. Rutina postoji da vam olakša dan, a ne da postane još jedan ispit na kojem možete da padnete.

Obratite pažnju i na sitne zastoje koji se ponavljaju. Ako svakog jutra tražite ključeve, čarape ili punjač, problem nije u jutru nego u tome što te stvari nemaju stalno mesto. Odredite im ga jednom – kuku pored vrata, korpicu na komodi – i jedan izvor nervoze nestaje bez ikakvog truda.

Treća stvar tiče se vikenda. Ne morate da ustajete u isto vreme kao radnim danima, ali pokušajte da zadržite bar redosled radnji. Tako ponedeljak ne dolazi kao hladan tuš.

Zaključak

Mirno jutro se ne postiže velikim odricanjem, već sa nekoliko malih, ponovljivih koraka: ustati na prvo zvono, pustiti svetlo u sobu, odložiti telefon, pokrenuti telo i odlučiti šta je danas najvažnije. Probajte nedelju dana, pa zadržite ono što vam zaista prija.