Kako prestati sa odlaganjem obaveza

Izveštaj koji treba predati u petak, poziv majstoru, prijava za kurs – svi imamo obaveze koje danima guramo pred sobom. Dok ih odlažemo, one ne nestaju, već nam stoje u glavi i kvare i ono vreme koje smo navodno sačuvali za odmor. Odlaganje nije znak lenjosti. Najčešće odlažemo zato što je zadatak nejasan, prevelik ili vezan za neprijatan osećaj. Kada prepoznate šta je od toga u pitanju, lakše je naći način da krenete.

Otkrijte zašto baš to odlažete

Zastanite i zapitajte se šta vas tačno odbija. Odgovor je obično jedan od ovih:

• Ne znam odakle da počnem. Zadatak je zapisan kao „srediti papire“ ili „napisati rad“, a to nije radnja nego ceo projekat.
• Bojim se da neću uraditi dobro. Dok ne počnem, ne mogu ni da pogrešim.
• Dosadno je ili neprijatno. Razgovor koji ne želim, obrazac koji ne razumem.
• Rok je daleko. Deluje da ima vremena, pa uvek nešto drugo izgleda hitnije.

Svaki od ovih razloga traži drugačiji odgovor, pa nema jednog saveta za sve. Ali gotovo uvek pomaže da zadatak postane manji i određeniji.

Zapišite prvi vidljiv korak

„Srediti papire“ ne možete da uradite. Možete da izvadite fasciklu iz fioke i stavite je na sto. „Napisati rad“ ne možete da uradite, ali možete da otvorite dokument i upišete naslov i tri podnaslova. Prvi korak treba da bude toliko jasan da ga i neko drugi može obaviti umesto vas bez dodatnih pitanja.

Dobar znak da je korak pravi jeste glagol na početku: pozvati, otvoriti, odštampati, izmeriti. Ako u opisu stoje reči kao „pozabaviti se“ ili „videti oko“, korak je i dalje mutan i treba ga još usitniti.

Kada ga obavite, zapišite sledeći. Ne morate da vidite ceo put unapred, dovoljno je da uvek znate šta je naredna radnja. Veliki poslovi se tako pretvaraju u niz sitnih, a sitne poslove retko odlažemo.

Dogovorite se sa sobom na deset minuta

Najteže je početi. Zato pomaže dogovor: „Radiću ovo deset minuta, pa mogu da prestanem.“ Navijte sat i krenite. Posle deset minuta zaista imate pravo da stanete, i to je važno – ako sebe prevarite, sledeći put vam dogovor neće vredeti.

Pre nego što navijete sat, sklonite ono na šta obično bežite. Ako odlaganje kod vas izgleda kao „samo da proverim poruke“, telefon neka bude u drugoj sobi tih deset minuta. Ako bežite u sređivanje stola ili kuvanje još jedne kafe, obavite to pre početka, da izgovor nestane.

Često se desi da nastavite, jer je posao iznutra manje strašan nego što je izgledao spolja. A ako i ne nastavite, deset minuta je više nego nula, i sutra počinjete od tačke koja je već načeta.

Dozvolite sebi lošu prvu verziju

Ako odlažete iz straha da neće biti dovoljno dobro, promenite cilj. Nemojte pisati molbu, pišite nacrt molbe. Nemojte praviti prezentaciju, nabacajte ružnu skicu sa pet rečenica. Loša verzija se lako popravlja, a prazna stranica ne može.

Pomaže i da razdvojite stvaranje od doterivanja. Danas samo pišete, bez vraćanja i ispravljanja. Sutra čitate i popravljate. Kada pokušavamo oboje odjednom, zaglavimo se na prvoj rečenici.

Napravite sebi rok i svedoka

Obaveze sa dalekim ili nepostojećim rokom najlakše klize. Odredite im dan i sat i upišite ih u kalendar kao što upisujete zakazan pregled ili sastanak. „Sređivanje papira – sreda u 18 časova“ ima mnogo više izgleda nego „ove nedelje“.

Još bolje deluje kada za plan zna još neko. Recite kolegi da ćete mu poslati nacrt do četvrtka, ili dogovorite sa prijateljem da u isto vreme svako radi svoj zaostali posao, pa da se čujete posle sat vremena. Obećanje dato drugome teže kršimo nego ono dato sebi.

Neprijatne sitnice rešite odmah ujutru

Za kratke a neprijatne obaveze – poziv, mejl, uplata – najbolje vreme je početak dana. Dok ih ostavljate za kasnije, o njima mislite više puta, a svaka ta misao troši pomalo snage. Kada ih obavite prvo, ostatak dana je rasterećen, a vi imate dokaz da ste se pokrenuli.

Pravite razliku između odlaganja i svesne odluke. Ako ste procenili da nešto nije važno, slobodno ga precrtajte sa spiska. To nije odlaganje, to je red.

Budite blagi prema sebi

Prekorevanje zbog odlaganja deluje kao disciplina, ali uglavnom čini da zadatak postane još neprijatniji, pa ga još više izbegavamo. Korisnije je da mirno priznate: „Odlagao sam, sada biram prvi korak.“ Ne morate da nadoknadite sve odjednom. Dovoljno je da danas pomerite jednu stvar. A kada je pomerite, zastanite na trenutak i primetite olakšanje – ono je najbolji podsetnik zašto vredi krenuti i sledeći put.

Zaključak

Odlaganje se ne pobeđuje čekanjem na pravo raspoloženje, već smanjivanjem zadatka dok početak ne postane lak. Utvrdite šta vas odbija, zapišite prvu vidljivu radnju, dajte joj deset minuta i termin u kalendaru. Izaberite sada jednu obavezu koju najduže nosite i uradite samo njen prvi korak.