Kako poboljšati koncentraciju dok radite ili učite

Sednete da učite ili završite posao, a posle pola sata shvatite da ste tri puta proverili telefon, otvorili pet kartica u pregledaču i pročitali istu rečenicu četiri puta. Koncentracija nije osobina koju neko ima, a neko nema. Ona u velikoj meri zavisi od uslova koje sebi napravimo i od načina na koji rasporedimo rad. Dobra vest je da se na oba može uticati.

Odlučite šta tačno radite u ovom bloku

Pažnja lako odluta kada je cilj mutan. „Učim istoriju“ ostavlja previše prostora. „Čitam treće poglavlje i ispisujem pet glavnih pojmova“ govori vam šta da radite i kada ste gotovi. Pre nego što počnete, napišite na papirić jedan određen zadatak za naredni blok rada i držite ga pred sobom.

Radite jednu stvar. Prebacivanje između pisanja izveštaja, odgovaranja na poruke i traženja podataka ostavlja utisak zaposlenosti, ali svaki povratak na glavni posao traži da se ponovo udubite. Poruke i sitnice skupite i rešite u komadu, između blokova.

Sklonite ono što vam odvlači pažnju

Lakše je ukloniti iskušenje nego mu odolevati. Pre početka prođite kroz kratku pripremu:

• telefon utišajte i ostavite u drugoj prostoriji ili u torbi, ne na stolu ekranom nadole;
• na računaru zatvorite poštu, društvene mreže i sve kartice koje ne trebaju za zadatak;
• isključite zvučna i iskačuća obaveštenja;
• sa stola sklonite sve osim onoga što vam treba za ovaj posao;
• recite ukućanima ili kolegama da narednih pola sata niste dostupni.

Ako vam smeta buka, pomažu čepići za uši ili ujednačen, tih zvuk u pozadini, poput šuma kiše. Muzika sa rečima često odvlači pažnju kada čitate ili pišete, pa probajte instrumentalnu ili tišinu i vidite šta vama odgovara.

Korisno je i da imate stalno mesto za rad. Kada uvek sedate za isti sto, u istu stolicu, sa istom sveskom, samo sedanje postaje znak da počinje posao. Krevet i kauč ostavite za odmor.

Radite u intervalima sa pauzama

Malo ko može da ostane usredsređen satima bez prekida. Poznata i jednostavna tehnika je rad u intervalima: navijete sat na 25 minuta, radite samo izabrani zadatak dok ne zazvoni, pa napravite pauzu od pet minuta. Posle četiri takva kruga sledi duža pauza, od petnaest do trideset minuta.

Dužina nije sveta. Nekome više odgovara četrdeset minuta rada i deset odmora, a za težak zadatak koji vam ne ide može da se krene i sa petnaest. Suština je u tome da je vreme rada ograničeno i da znate da odmor dolazi, pa je lakše izdržati nalet nemira.

Pauza treba da odmori oči i glavu. Ustanite, protegnite se, pogledajte kroz prozor, popijte vodu. Ako u pauzi otvorite mreže, pet minuta se lako pretvori u dvadeset, a pažnja ostane tamo i kada se vratite za sto.

Zapišite misao koja vas prekida

Usred posla setićete se da treba platiti račun, pozvati sestru ili proveriti nešto na internetu. Ako odmah krenete za tom mišlju, blok je prekinut. Ako pokušate da je zapamtite, ona vam stalno kucka u pozadini. Držite pored sebe list papira i svaku takvu misao zapišite u dve reči, pa nastavite. Na pauzi pregledajte list i odlučite šta sa čim.

Kada morate da prekinete rad pre kraja, ostavite sebi trag: jednu rečenicu o tome gde ste stali i šta je sledeće. Povratak je tada mnogo brži, jer ne trošite prvih deset minuta na prisećanje.

Isto važi za unutrašnji nemir, onu želju da „samo na sekund“ pogledate telefon. Primetite je, sačekajte minut i nastavite sa radom. Takav nalet obično brzo prođe ako mu ne popustite odmah.

Uskladite težak posao sa svojim dobrim satima

Svako ima deo dana kada mu je glava najbistrija. Nekome je to rano jutro, nekome kasno prepodne ili veče. Pratite sebe nekoliko dana i beležite kada vam rad ide lako, a kada se mučite. Zatim najteže zadatke, one koji traže razmišljanje, stavite u dobre sate, a rutinske poslove ostavite za periode kada vam je pažnja slabija.

Na koncentraciju utiču i sasvim obične stvari: da li ste se naspavali, da li ste gladni ili žedni, da li satima sedite bez pokreta. Kratka šetnja i čaša vode ponekad urade više od još jedne kafe.

Vežbajte postepeno

Ako ste navikli na stalne prekide, nemojte očekivati da odmah izdržite sat dubokog rada. Počnite sa jednim ili dva kratka bloka dnevno i produžavajte ih polako, kako primećujete da vam ide lakše. Kada pažnja odluta, a hoće, mirno je vratite na zadatak bez ljutnje na sebe. Samo to vraćanje je vežba.

Ako primetite da vam je pažnja dugo i izrazito slaba, tako da trpe posao, škola ili svakodnevne obaveze, razgovarajte o tome sa lekarom ili psihologom.

Zaključak

Bolja koncentracija retko dolazi od veće snage volje, a mnogo češće od boljih uslova: jedan jasan zadatak, sklonjen telefon, ograničen blok rada, papir za usputne misli i prava pauza. Probajte sutra samo jedan interval po ovim pravilima i obratite pažnju na to koliko ste za to vreme uradili.