Rad u intervalima: kako se koristi tehnika od 25 minuta

Rad u intervalima od 25 minuta jedna je od najjednostavnijih tehnika za organizovanje pažnje. Ne traži posebnu opremu ni dugo učenje: potrebni su vam tajmer, papir i spremnost da neko kratko vreme radite samo jednu stvar. Mnogima odgovara zato što veliki, neodređen posao pretvara u niz kratkih, preglednih deonica. U nastavku je opisano kako tehnika izgleda, kako da je probate već danas i kako da je prilagodite sebi.

Kako tehnika izgleda

Osnovno pravilo staje u nekoliko rečenica. Izaberete jedan zadatak, podesite tajmer na 25 minuta i do zvona radite samo to. Zatim sledi pauza od pet minuta. Posle četiri takva intervala pravite dužu pauzu, od petnaest do trideset minuta, pa krećete iz početka.

Interval je nedeljiv: ili ste radili svih 25 minuta, ili se ne računa. To zvuči strogo, ali baš ta jasnoća pomaže. Ne pitate se koliko još treba da izdržite, jer sat to zna umesto vas.

Priprema pre prvog intervala

Nekoliko minuta pripreme odlučuje o tome kako će interval proteći.

1. Napišite šta tačno radite. Ne „izveštaj“, već „napisati uvod i prvi odeljak izveštaja“. Što je zadatak određeniji, lakše je početi.
2. Pripremite sve što vam treba. Dokumenta, vodu, olovku, a na računaru samo one prozore koji su vam potrebni.
3. Sklonite ono što može da vas prekine. Zatvorite poštu, utišajte telefon i, ako niste sami, recite da ste zauzeti narednih pola sata.
4. Stavite pored sebe prazan papir. On će vam trebati za misli koje iskaču usred rada.
5. Pokrenite tajmer. Može kuhinjski sat ili tajmer na računaru – važno je samo da ga ne gledate stalno.

Šta raditi tokom intervala

Dok sat otkucava, radite samo izabrani zadatak. Gotovo sigurno će vam pasti na pamet nešto drugo: da treba platiti račun, odgovoriti na poruku, proveriti neki podatak. Umesto da to odmah obavite, zapišite na papir pored sebe jednu-dve reči i nastavite. Misao je sačuvana, pa glava može da je pusti.

Ako vas prekine neko drugi, najčešće je dovoljno reći: „Mogu za petnaest minuta, da završim ovo.“ Kada je prekid zaista neodložan, prekinite interval, obavite šta treba i posle počnite novi od početka. Nema razloga za grižu savesti – tehnika je pomoć, a ne ispit.

Desiće se i da zadatak završite pre zvona. Ostatak vremena iskoristite da pregledate urađeno, ispravite sitnice ili zapišete sledeći korak.

Pauza je deo posla

Pet minuta pauze nije dodatak koji možete da preskočite kada vam dobro ide. Bez predaha je teško ostati usredsređen kroz više intervala zaredom. Zato ustanite od stola: prošetajte do prozora, protegnite leđa i ramena, popijte vodu, pogledajte u daljinu da odmorite oči.

Izbegavajte da u pauzi otvarate poštu, vesti ili mreže. Takav sadržaj lako produži pauzu sa pet na dvadeset minuta, a u glavu unese nove teme koje vas prate u sledeći interval. Duža pauza posle četvrtog intervala prilika je za užinu, kratku šetnju ili razgovor.

Kako meriti posao intervalima

Kada se naviknete na ritam, intervali postaju i mera za procenu posla. Pored svakog zadatka zapišite koliko intervala mislite da će tražiti: odgovori na poruke – jedan, priprema prezentacije – tri. Krupne poslove koji traže više od četiri-pet intervala podelite na manje celine, a sitnice koje traju po nekoliko minuta skupite u jedan zajednički interval.

Uveče uporedite procenu sa onim što se zaista desilo. Posle nedelju-dve imaćete prilično tačnu sliku koliko vam određene vrste posla traju, što olakšava dogovaranje rokova. Budite umereni: ne očekujte da ceo radni dan ispunite intervalima. Sastanci, pozivi i nepredviđene stvari uzeće svoj deo, pa je osam do deset intervala dnevno već ozbiljna količina usredsređenog rada.

Prilagodite dužinu sebi

Dvadeset pet minuta je polazna tačka, a ne propis. Ako vam je teško da počnete, krenite sa petnaest minuta rada i pet minuta odmora, pa postepeno produžavajte. Ako radite nešto što traži dugo udubljivanje, poput pisanja ili programiranja, i zvono vas prekida baš kada ste se zahuktali, probajte intervale od četrdeset ili pedeset minuta sa pauzom od deset.

Tehnika se ne uklapa u svaki posao. Ako tokom dana morate da se javljate na telefon ili da budete na raspolaganju drugima, koristite je samo u delu dana kada imate mir, makar to bila dva intervala pre nego što ostali stignu.

Pripazite i da vam brojanje intervala ne postane cilj. Deset odrađenih intervala ne znači mnogo ako ste ih proveli na sporednim stvarima, dok tri dobro izabrana mogu da pomere posao koji je nedeljama stajao.

Zaključak

Rad u intervalima ne čini posao lakšim, ali ga čini preglednijim: znate šta radite, koliko dugo i kada sledi odmor. Probajte sutra sa samo dva intervala na zadatku koji odlažete. Zabeležite kako je prošlo, podesite dužinu rada i pauze prema sebi i zadržite ono što vam odgovara.