Telefon i pažnja: kako smanjiti ometanja tokom dana

Telefon je koristan alat, ali i najčešći razlog zbog kog prekidamo ono što smo započeli. Dovoljno je da ekran zasvetli i pažnja već odlazi sa posla, razgovora ili knjige. Vratiti se posle toga na isto mesto nije lako – često prođe neko vreme dok ponovo ne uhvatimo nit. Dobra vest je da ne morate da se odreknete telefona. Dovoljno je nekoliko jednostavnih podešavanja i dogovora sa sobom, tako da telefon služi vama, a ne da vas prekida kad god stigne nešto novo.

Prvo pogledajte kako ga zaista koristite

Pre nego što bilo šta menjate, vredi da dva-tri dana samo posmatrate. Većina telefona u podešavanjima prikazuje koliko vremena provodite pred ekranom, koliko puta ga otključate i odakle stiže najviše obaveštenja. Ti brojevi nisu tu da biste se grdili, već da biste znali odakle da počnete.

Obratite pažnju i na trenutke u kojima posežete za telefonom bez razloga: dok čekate da proključa voda, u liftu, čim se zadatak učini teškim. Zapišite dve ili tri takve situacije. Obično se pokaže da ometanje ne dolazi samo spolja, od zvuka poruke, nego i iznutra – iz dosade, umora ili želje da nakratko pobegnemo od nečeg napornog.

Sredite obaveštenja

Obaveštenja su najveći izvor prekida, a najlakše se rešavaju. Odvojite petnaestak minuta i prođite kroz spisak aplikacija jednu po jednu. Za svaku postavite sebi isto pitanje: da li je ovo dovoljno važno da me prekine usred posla?

• Ostavite uključeno ono što traži brzu reakciju: pozive, poruke od ukućana i najbližih, podsetnike iz kalendara.
• Utišajte ono što može da sačeka: grupna dopisivanja, elektronsku poštu, vesti. Poruke će vas i dalje čekati, samo bez zvuka i vibracije.
• Isključite sasvim obaveštenja igara, prodavnica, društvenih mreža i svega što vas zove samo da biste se vratili u aplikaciju.

Isključite i brojeve u crvenim kružićima na ikonama gde god je to moguće. Oni ne govore ništa važno, a stalno stvaraju osećaj da nešto niste završili.

Neka telefon ne bude na dohvat ruke

Telefon koji leži pored tastature odvlači pažnju i kada ćuti, jer je dovoljno pružiti ruku. Zato je udaljenost pouzdanija od snage volje. Dok radite nešto što traži usredsređenost, ostavite ga u torbi, u fioci ili u drugoj sobi. Ako morate da budete dostupni, pojačajte zvuk za pozive i spustite ga ekranom nadole na policu iza sebe.

Isto važi i za trpezarijski sto i za spavaću sobu. Punjač u hodniku ili dnevnoj sobi znači da telefon nije poslednja stvar koju vidite uveče ni prva koju uzmete ujutru. Ako vam služi kao budilnik, običan sat na noćnom stočiću radi isti posao.

Odredite vreme za proveravanje

Umesto da poruke i mreže gledate svaki put kada vam padnu na pamet, odredite nekoliko termina u danu. Na primer: posle doručka, pred ručak, oko četiri popodne i posle večere. Između toga telefon je u režimu „ne uznemiravaj“, u kome prolaze samo pozivi ljudi koje ste sami izabrali.

U početku će vam se činiti da nešto propuštate. Ako brinete zbog posla ili porodice, recite ljudima otvoreno: „Poruke gledam na svaka dva sata, a ako je hitno, pozovite me.“ Većina onoga što stiže porukom zaista može da sačeka sat ili dva, a oni kojima ste potrebni odmah znaće kako da vas nađu.

Učinite ekran manje privlačnim

Početni ekran je kao izlog: šta je u njemu, to ćete i otvarati. Na prvoj strani ostavite samo alate koje koristite s namerom – kalendar, mape, fotoaparat, beleške. Aplikacije u kojima lako izgubite pola sata premestite u fasciklu na poslednjoj strani, da do njih morate da stignete svesno, u nekoliko poteza.

Još dva sitna podešavanja mogu da pomognu. Odjavite se sa mreža posle svakog korišćenja, pa će vas kucanje lozinke naterati da zastanete i zapitate se da li vam to sada treba. Možete i da uključite prikaz u sivim tonovima: ekran bez boja je i dalje upotrebljiv, ali znatno manje mami.

Šta raditi kada ruka sama krene

Navika da posegnete za telefonom neće nestati preko noći, i to je u redu. Kada primetite da ste ga uzeli bez cilja, nemojte se ljutiti na sebe. Samo se zapitajte: „Šta mi je sada trebalo?“ Ako odgovora nema, spustite ga i vratite se onome što ste radili.

Pomaže i da unapred imate zamenu za kratke predahe. Umesto listanja, zalijte cveće, operite šolju ili prošetajte do kraja hodnika. Takav predah zaista odmara, dok listanje sadržaja glavi samo donosi novu gomilu utisaka. U redu u pošti ili u čekaonici ponesite nešto drugo za čitanje, makar novine ili džepnu knjigu.

Zaključak

Manje ometanja ne traži strogu disciplinu, već nekoliko odluka koje donesete jednom: koja obaveštenja smeju da vas prekinu, gde telefon stoji dok radite i kada ga proveravate. Počnite od jedne promene, recimo od obaveštenja, i dajte joj nedelju dana. Kada vam postane obična, dodajte sledeću. Cilj nije da telefon koristite što manje, već da ga uzimate u ruke onda kada ste to sami odlučili.